Sliv Velikog Peka cine recice i potoci od izvora, dakle od potoka Jagnjila i Bozine reke koji proticu kroz Jasikovo i Vlaole i jos nekoliko manjih potoka kao sto su Ogasu mori, Ogasu pistolj te Veliko Leskovo sve do Crne reke i Faljesane i na kraju Todorove reke i Malog Peka koji se u Debelom Lugu susrece sa Velikim Pekom i dalje zajedno cine Pek. Ovi potoci i recice tekli su hiljadama godina u proslosti i napravili recne kanjone i nanele pesak i materijal zbog bujica i nepogoda tako da uz same potoke obicno imamo male zaravni pa su tu izgradjeni putevi. Uglavnom, ovaj kraj ostao je i dalje oaza mira i netaknute prirode, poslednje skloniste za ugrozene zivotinjske vrste i raj za ptice i retke biljke i sume. Posto u dobrom delu ovog podrucja imamo krsovito zemljiste reke i potoci su tokom eona izdubili ocaravajuce pecine sa brojnim ukrasima.
Leva pritoka Velikog Peka je reci Jagnjilo koja zajedno sa Bozinom rekom i njenom pritokom Lipom cine reku Veliki Pek. Jagnjilo izvire na mestu zvanom Biger formirajuci usput lepi kanjon i niz manjih vodopada. Odlazak na izvor Jagnjila njegovim kanjonom predstavlja vrhunski turisticki dogadjaj koji zahteva hrabrost i avanturisticki duh. Jagnjilo se zatim protice kroz selo Jasikovo da bi se na kraju sastao sa Bozinom rekom i formirao Veliki Pek.
Crna reka i Faljesana prate tok Velikog Peka, Faljesana krace vreme sa leve strane jer joj je tok dosta kraci a Crna reka tece paralelno sa Velikim Pekom sve do Debelog Luga gde se njihovi tokovi spajaju. Crna reka izvire ispod Coka Goruna severno od sela Leskova a Faljesana ispod Crvenog krsa. Put koji prolazi Faljesana krece ispred pilane iza Debelog Luga i vodi prema Danilovom vrelu i Gaura Ursuli. Crna reka gotovo od pocetka svog toka prati put koji vodi od Debelog Luga do Leskova i dosta je "zasluzna" za stanje i kvalitet toga puta.
Todorova reka nastaje spajanjem potoka Pripor i potoka Breza na udaljenosti od desetak kilometara od sela Debeli Lug. Najvecim delom toka to je ravnicarska reka, bez slapova i velikih strmina. U kasnijem toku u reku se ulivaju potoci Slatina, Ogasu Venvil, Ferizana, Mare, Konstantin i neki manji potoci. Uz te recne tokove po strmim stranama obraslim starim bukovim sumama nalaze se mnogobrojni trereni za gljive, u prvom redu za kraljeve suma - vrganje. Reka je i sada zlatonosna ali su nalazi zlata skromni pa je sve manji broj tragaca. Na pocetku reke, nedaleko od sela nalazi se lepo uredjen izvor sa napravljenim malim kupalistem i uredjenim klupama i nadstresnicama za odmor ili zabavu.
Grabova reka izvire ispod brda Glogina i tece oko osam kilometara da bi se nedaleko od Fabrike bakarnih cevi ulila u reku Pek. U gornjem toku recica ima malo strmiji pad pa ima poneki mali vodopad dok je donji deo toka nirniji. Nekad je u gornjem toku postojao rudnik zlata koji je bio krace vreme u eksploataciji a sad je vec duze vremena zatvoren iako su povremeno obnavljani istrazni radovi. Na kraju toka reke postoji recna dolina siroka nekoliko stotina metara. U Grabovoj reci svojevremeno je pronadjenn najveci grumen zlata u ovim krajevima, iako se ispiranjem vise niko ozbiljno ne bavi. Grabova reka takodje je poznata kao raj za pecurkare zbog mnostva kvalitetnih terena za gljive.
Mali i Veliki Ujevac izviru ispod visoravni poznate kao "Crvena zemlja". Mali Ujevac dobrim delom toka protice pored oboda takozvanog "Severnog revira" Rudnika bakra Majdanpek dok Mali Ujevac tece vise zapadno i krivudajujuci vremenom stvorio je recnu dolinu sa strmim brdima sa strane. Tekuci dugo vremena recice su nanosile materijal i formirale su malu zaravan pored samog korita reke pa je bilo moguce izgraditi kakve-takve puteve pored recnog toka. Recice se spajaju u zajednicki tok Ujevac na otprilike tristo metara udaljenosti od ulivanja Ujevca u Pek. Tok recica je takav da su brda okrenuta uglavnom na istok ili na zapad pa zbog toga u Ujevcu postoji mnogo kvalitetnih terena za gljive (pre svega vrganje).
