Vecina teritorije opstine Majdanpek nalazi se na nadmorskoj visini od 300 do 800 m. a otprilike 72% prekriveno je sumom i to je najbogatije sumsko podrucje u Srbiji. Citav kraj premrezen je rekama i potocima a veliki deo teritorija nalazi se unutar nacionalnog parka Djerdap, pa se primenjuju mere za zastitu prirodnih dobara. Jasno je onda da su uslovi gotovo idealni za rast i razvoj mnogobrojnih vrsta divljih zivotinja a najzastupljenije su divlje svinje, jelenska divljac, zecevi i lisice kao i mnogobrojne vrste ptica. U Majdanpeku i okolnim selima deluje vise lovackih drustava. Za ljbitelje prirode i divljih zivotinja dovoljno je da se "naoruzaju" foto aparatom i dozive nezaboravne trenutke u setnji po starim bukovim i hrastovim sumama u okolini Majdanpeka.
Svinje u najuzem smislu odlikuju se obraslim usima i srednje dugackim repom. Ova jaka zivotinja, sposobna da se brani, dostize visinu od 95cm, i tezinu od 150 do 200 kg, uz dobra dva metra celokupne duzine, od koje 1,8 m otpada na trup, a 25 cm na rep. Po svome obliku divlja svinja lici na svoj izdanak, pitomu svinju, samo joj je telo krace, zdepastije, noge su joj duze, glava je nesto duza i suzenija, usi mu stoje vise uspravno, nesto su duze i siljatije, pa i ocnjaci su veci i ostriji nego kod pitome svinje. Boja je razlicita, no ipak je lovci zovu crna divljac. U majdampeckom kraju dosta su rasirene.
Srna naraste u duzinu do 1,3 metra a visinu od 75 santimetara. Prosecno je teska 20 do 25 kilograma a retko cak i 30 kilograma. U poredjenju sa jelenom, srna je gradjena zbijeno, noge su joj visoke i vitke, oci krupne, na gornjem ocnom kapku ima duge trepavice. Rogovi kod srndaca odlikuju se po sirokim ruzama i srazmerno kratkim rogovima. Obicno iz glavnog roga izlaze samo dva paroska, ali time nije zavrsen razvoj koji mogu postici rogovi srndaca. Gusto krzno srna menja se vec prema godisnjem dobu. Dlaka srne po zimi ima potpuno drugaciju boju od letnje.
Jelen je zivotinja sumraka, ali je aktivan i za vreme dana. Na njegovu aktivnost deluju duzina i trajanje osvetljenja . Kosute gotovo celu godinu zive u krdima dok jelen voli osamljenost. Postoje dva tipa krda: cvrsto krdo kosuta sa teladima i jednogodisnjim jelenima i slabo povezana krda u kojima se nalaze jeleni razlicitih starosti. Jako stari muzjaci zive samotnjackim zivotom. Muzjaci se oglasavaju rikom a u opasnosti dubljim tonom. Tokom dana trazi hranu 5 do 7 puta i za to mu je potrebno vreme od 7 do 10 sati. Osim vode za pice potrebna im je i so.
Fazan je siroko rastprostranjena ptica iz reda koka Galliformes. Fazan potice iz Srednje Azije, ali je jos u vreme antickog Rima prenet u Evropu. Ova ptica naseljava pretezno sumarke, livade, polja i njive na kojima se hrani. Muzjak fazana ili petao je dugačak 50-90 santimetara i poseduje dugacak rep, koji nekada moze da iznosi polovinu od ukupne duzine. Njegovo perije je pretezno braon boje, dok je glava zeleno-plave boje. Oko ociju se nalaze pera crvene boje, a oko vrata se kod nekih podvrsta, nalazi prsten bele boje. zenka fazana ili koka je manja i sive je boje. Obicno na jednog muzjaka dolazi 5-6 zenki fazana, jer se muzjaci love. Fazani lete na kratkim distancama, ali mogu i da brzo trce po zemlji.
Prema gradji, telo patke je podeseno za pticu koja zivi u vodi. Oblik tela, noge i masnoca perja odlicno su prilagodjeni na zivot u vodi. Telo patke je udeseno vise za plivanje nego za gnjuranje. Krila su duza od krila gnjuraca, i zato su podesenija za letenje. Svojim poznatim geganjem jos uvek bolje hoda od gnjuraca. Gnjurac je savrsenija zivotinja za zivot u vodi nego patka, ali je rob vode. Divlja patka je dugacka oko 63cm. Od nje vodi poreklo pitoma patka. Svadbeno ruho muzjaka vrlo je lepo. Osnovna boja gornje strane tela je sivkasto-smedja, glava i vrat zrace metalno-zelenom bojom, grudi su smedje kao kesten, a izmedju boje gornje i donje polovine tela provlaci se bela traka. Najlepsi ukras na krilu je "ogledalo" plave boje sa belim okvirom.
Vuk zivi u zajednici - coporu. Copor se sastoji od vise clanova a glavnu ulogu ima dominantni par – muzjak i zenka. Osjecaj za stvaranje pozicija u zajednici razvija se već kod hranjenja i kod mladih. Uloge su podijeljene i kod lova. Jelovnik vuka čine srne, jeleni, divlje svinje i manji sisavci poput puha, zeca ali i lisice. U nedostatku hrane, vuk lovi i miseve, zabe i kukce. Ako nema mesa snaci će se i s biljnom hranom. U izuzetnim slucajevima napada i domace zivotinje kao sto su konj, govedo, ovca i pas. S obzirom da mu plijen nije uvek dostupan kada ogladni, vuk se ne hrani redovno i nekad duze gladuje. Vukovi love u coporu a ukoliko vuk lovi sam, svoju zrtvu ce cekati blizu pojilista ili hranilista, a zatim se prikrasti, zaskociti i ugrizom za vrat ubiti.