Reljef opstine je pretezno brdsko-planinski. Planine smestene na ovoj teritoriji ili rubnom podrucju su Severni kucaj, Miroc, Deli Jovan, Mali i Veliki Krs, Somrda, Homolje, Starica i Liskovac. Biljni svet je veoma raznovrstan. Od drveca najzastupljenije su bukva, grab, cer, jasen, hrast, javor, klen itd. Planine su bogate livadama i pasnjacima. Ima dosta lekovitog bilja: kantarion, hajducka trava, jovanovaca, vranilova trava, majcina dusica, kopriva, maticnjak.
Takodje, obiluje pecurkama i jestivim gljivama: vrganj, lisicarka, mlecnjaca, rudnjaca, sumski sampinjon, bukovaca. Od sumskog voca mogu se pronaci sumske jagode, kupine, dren, lesnik, divlje jabuke, divlje kruske, a u pojedinim delovima planina i divlja tresnja. S jeseni ima sipka, crvenog i crnog gloga i trnjine.
Severni Kucaj cine ostri, izuvijani grebeni nudeci vidikovce po retkim proplancima koje srecemo na ovom prostoru uz izuzetno guste i bujne sume. Severni Kucaj uglavnom cine stene kristalastih skriljaca, granita i gabra, samo manji deo cini krecnjak. Na Severni Kucaj se nadovezuje masiv Liskovca, koji je sa Severnim Kucajem spojen preko Tatarskog Visa i Babinog Masila.
Liskovac Pogled na Dunav sa Liskovca Nadmorska visina 803 m (Veliki Liskovac) Liskovac je planina u istocnoj Srbiji, koja pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se između Majdanpeka i Donjeg Milanovca. Najvisi vrh je Veliki Liskovac sa 803 metara nadmorske visine. Zajedno sa planinom Miroc, Liskovac obrazuje Gvozdenu kapiju Dunava i nalazi se u nacionalnom parku Djerdap.
Planina Miroc, sa koje poniru vode prema Dunavu, krije mnogo podzemnih ponora i pecina, koji jos nisu do kraja istrazeni. Miroc se odlikuje jakim kontrastom izmedju litica najvisih vrhova Malog i Velikog Strpca, koji se obrusavaju ka Dunavu, i Strpskog (Strbackog) korita u zaledju ovog glavnog grebena, jedne ogromne kraske visoravni pune staza i kotlina. Miroc je poznat po velikom broju ponora (od kojih neki spadaju među najdublje u Srbiji), kao i drugih zamiljivih speleoloskih objekata. Iako naizgled nizak, Miroc je u velikoj meri još uvek slabo istrazen. Miroc je zaboravljena planina a puna velikih tajni.
Deli Jovan je planina skoro u potpunosti obrasla stoletnom bukovom i hrastovom sumom, osim samog grebena koji cini vrh planine, uz nesto malo cetinara na krajnjem severu i jugu. U pitanju je ogromna povrsina pod sumom, kroz koju mozete prolaziti danima, a koja vas staroscu svojih stabala podseca na neke drevne sume iz filmova. Na dva najvisa vrha deli Jovana nalaze se TV i telekomunikacioni repetitori, a u jugoistocnom delu planine nalazi se i ogradjeno loviste . Sem što je zaista velika po povrsini koju zauzima, Deli Jovan je i planina poprilicno strmih padina, što je cini pozeljnom i zahtevnom za planinare koji ne ispunjavaju bas samo najteze zadatke.
Veliki Krs je planinski vrh u istocnoj Srbiji, na putu prema Gornjanu . Izdize do visine od 1148 m, dugacak je 9 km i sirok 3 km. Izgradjen je od krecnjackih stena i zajedno sa Malim Krsem i Stolom cini formaciju poznatu kao Gornjanski kras. Veliki Krs se pruza pravcem jugoistok-severozapad. Na istocnim padinama planine javlja se veliki broj kraskih izvora. Poznat je po velikom broju biljnih i zivotinjskih vrsta, od kojih su mnoge endemicne. Veliki Krs je popularna destinacija za sve ljubitelje prirode i planinarenja, koje privlaci svojim impoznantnim grebenastim izgledom i ocaravajucim cvetnim livadama.
Homolje je manja geografska oblast u Istočnoj Srbiji jasno ograničena planinskim vencima sa svih strana. Od Zvižda na severu odvaju se Homoljske planine (940m), od Resave na jugu venac Beljanice (1027m), od ravničarske donje Mlave na zapadu niske Gornjačke planine (825m). Zbog velike odvojenosti i nepristupačnosti, Homolje je u stara vremena služilo kao „zbeg”. Za razliku od nesigurnih starih vremena kada je u Homolju vladala hajdučija i kada se moralo daleko zaobilaziti, centralno mesto ove oblasti u regionalnom kompleksu Istočne Srbije, predodredilo joj je, u sadašnjem vremenu, veoma povoljan geografski položaj.