Nesto vecim ili manjim udelom unutar opstine Majdanpek nalaze se delovi Homoljskih planina, Miroca, Deli
Jovana, Severnog i Juznog Kucaja. Na sumskim proplancima i livadama rastu mnogobrojne biljne vrste od
kojih su neke kao najbrojnije predstavljene u ovom radu. Neke od biljaka su retke ili endemske i
mogu se pronaci samo na podrucju istocne Srbije.Poseban kvalitet bilju daje ekoloska ocuvanost prirodne
sredine i nezagadjenost preparatima koji se koriste u poljoprivredi jer je kraj planinski i malo sta od
poljoprivrednih kultura uspeva. Tradicija sakupljanja lekovitog bilja veoma je duga u ovom kraju
o cemu svedoci i citat iz epske narodne pesme: „Kraljevic Marko i vila":
„ Bogom brate, Kraljevicu Marko,
Visnjim Bogom i svetim Jovanom!
Daj me pustaj u planinu zivu,
Da naberem po Mirocu bilja,
Da zagasim rane na junaku."
Ova biljka ima kratak koren smedje boje, listovi su prizemni, rasporedjeni u rozetu, a nalaze se na belkastoj, socnoj i kratkoj peteljci. Listovi su jajoliki ili duguljasti, naborani, duzine 3-6 cm. Cvetovi su krupni, dvopolni, veliki oko tri centimetra. Rasporedjeni su na dugim stapkama koje su prekrivene dlacicama. Svaki cvet se sastoji od pet latica, casica je duga oko 15 milimetara, a gradjena je od pet medj usobno sraslih lapova. Jagorcevina cveta od februara do maja, citava biljka je prekrivena dlacicama. Razlikujemo muski i zenski cvet jagorcevine..
Stari Sloveni su ziveli u lipovim sumama. Uobicajeno je bilo i verovanje da lipa cuva coveka od zla i uroka. U lipovim sumama Sloveni su sakupljali med i vosak. Cvetovi lipe koriste se za lecenje prehlade i bolesti disajnih organa. Lipov cvet se upotrebljava najcesce u obliku caja, infuza, za znojenje, protiv grceva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hronicnog kaslja, kao i za lecenje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni caj. Drvo se moze koristiti za pravljenje igracaka, jer je lagano.
Zalfija je visegodisnja lekovita biljka koja raste u visinu od 30 do 60 cm. Ima drvenastu stabljiku i veoma jak koren. Raste kao divlja biljka, najcesce po kamenitim mestima, a cesto se uzgaja i u vrtovima. Bere se pre cvetanja a lekoviti deo biljke su listovi i mlade grancice. Naziv ove lekovite biljke na latinskom (salvia officinalis) upucuje nas da je smatramo veoma lekovitom - njeno ime, naime, znaci spasonosna i lekovita.
Najpre podseca na maslacak, sa svojim gustim zutim sitnim laticama. Cela biljka je visoka do 150 centimetara. Jedan koren daje vise grancica sa gustim cvetovima. Sam koren oman biljke je debeo i ima gorak ukus sa dodatkom slatkastog cvetnog ukusa. Biljka oman cveta u junu i avgustu, a moze se pronaci na livadama, siprazju i u blizini suma.
Djurdjevak je zeljasta visegodisnja biljka koja formira velike kolonije sirenjem korena. Ima zvonaste bele mirisne cvetove, visece i rasporedjene u grozdovima. Svaki se sastoji iz sest latica sneznobele boje (ponekad i roze), prijatnog mirisa. Tamnozeleni kopljasti listovi, obicno po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku sve do jeseni. Djurdjevak ima debeo koren, clankovit, belicast i horizontalan. Nije lekovit, cak je pomalo otrovan.
Višegodisnja zeljasta biljka cija je stabljika uspravna i razgranata u gornjem delu. Visoka je 15 do 60 cm. Listovi su naspramni, sedeci, ovalno elipticni do ovalno lancetasti, po obodu celi. Na vrhovima stabljike i grancica nalaze se cvasti sastavljene od pravilnih petodelnih cvetova zlatnozute boje. Cveta od juna do avgusta. Plodovi sazrevaju u avgustu - septembru. Staniste. Raste na travnatim ledinama, na ivicama suma, sumskim proplancima, na bregovima i livadama, pored puteva, u brazdama, na ivicama polja.