Majdanpek je jedan od najstarijih rudnika, ne samo u Srbiji, već i u Evropi. Sa sigurnoscu se moze tvrditi da se poceci rudarenja u Majdanpeku nalaze u dalekoj praistoriji, jos pre 6.500 godina, da je sa njim nastavljeno i u predrimskoj epohi, da su rudu iz Majdanpeka koristili Rimljani, kao i da je rudnik povremeno radio i u srednjem veku. Rudarenje je obnovljeno u Majanpeku oko 1850 godine nakon obnavljanja samostalnosti Srbije kada je obnovljeno i naselje Majdanpek. Mesto je pocelo novi zivot sa rudarima i stanovnicima okupljenim sa vise strana (Sasi, Pemci, lokalno stnovnistvo). U tom periodu je primljeno dosta izbeglica iz Banata u knezevsku rudarsku sluzbu. Rec je o rumunskom zivlju, poznatom u Banatu pod nazivom "Bufani". Rudnik je radio krace vreme i kada su poceli ozbiljniji problemi prodat je stranim kompanijama. Ipak, u pustoj dolini Malog Peka, odsecenoj od sveta gustim i neprohodnim sumama, za kratko vreme ostvaren je pravi podvig: podignuta su kompletna postrojenja za rudarstvo i metalurgiju gvozdja i bakra. One su su sa vise ili manje uspeha radile u Majdanpeku sve do drugog svetskog rata.
Posle oslobodjenja, Majdanpek, 1945. god., postaje drzavno preduzece i sve do 1954. god. jedini proizvod ovog rudnika je bio pirit. Sredinom 1949. god., na rudistima Majdanpeka pocinju obimni istrazni radovi, da bi, po utvrdjivanju rezervi, vec 1958. god., zapoceli gradjevinski radovi na izgradnji rudnika i flotacije. Nakon zavrsenih priprema na otkopavanju rude na povrsinskom kopu, (od 1959. do 1961. god., raskriven je povrsinski kop), flotacija bakra 1 u Rudniku bakra Majdanpek, pustena je u probnu proizvodnju 25. 06. 1961. god. i do 1. 01. 1962. god. radi sa probnom proizvodnjom i taj datum se uzima kao dan pocetka rada flotacije sa instaliranim kapacitetom prerade od 3,5×106 t rude godisnje. Tokom 1968., 1971. i 1975. god., uvecavan je godisnji kapacitet prerade rude, cime je kapacitet prerade rude zaokruzen na 12,25 t/god. Postrojenje za pripremu i koncentraciju rude bakra u Majdanpeku sastoji se iz sledecih faza rada: drobljenje rude, mlevenje i klasiranje, flotiranje, odvodnjavanje i hidrotransport, filtriranje koncentrata, smestaj jalovine, priprema reagenasa. Usled dotrajalosti flotacijske opreme, danas flotacija u Majdanpeku ima ukupan godisnji kapacitet prerade rude do 6x106 t. Rezerve rude u lezistu Juzni revir iznose oko 405×106 t suve rude, sa prosecnim sadrzajem bakra 0,335 %, zlata 0,188 g/t i srebra 1,26 g/t. Ukupne kolicine metala sadrzane u ovim geoloskim rezervama rude iznose 1.356.670 t bakra, 76.256 kg zlata i 510.883 kg srebra. Rezerve rude u lezistu Severni revir iznose oko 220×106 t, sa 0,306 % Cu, zlata 0,263 g/t i srebra 2,001 g/t, sa ukupnom kolicinom bakra 673.880 t, 57.878 kg zlata i 440.537 srebra. Geoloske rezerve rude u rudnom polju Majdanpek iznose 625×106 t, sa prosecnim sadrzajem bakra 0,324 %, zlata 0,214 g/t i srebra 1,520 g/t. Ukupne kolicine metala sadrzane u geoloskim rezervama rude iznose 2.027.390 t bakra, 133.942 kg zlata i 949. 969 kg srebra. U lokalitetu Coka Marin, koje takođe pripada epitermalnim lezistima zlata visoke sulfidacije, nalaze se dodatne rezerve rude od 2.059.575 t sa 0,918 % Cu; 2,88 g/t Au; 18,76 g/t Ag; 8,484 % cinka i 3,171 % olova.
