Najpopularnije kod gljivara u majdanpeckom kraju su sledece vrste jestivih gljiva: vrganji, bukovace, lisicarke, blagve ili jajcare, suncanice, jarcici, lisicarke. Posto je teritorija uglavnom brdovita ili blago planinska, pretezno se gljivarski tereni nalaze u rasponu od 300 do 800 m nadmorske visine. Neke vrste dele zajednicke terene tako da je na istom terenu moguce promaci vrganje, lisicarke a ponekad i bukovace. Pronalazenje dobrih terena posebna je prica jer kako sam negde procitao "priroda voli da se skriva",sto je u ovom slucaju doslovna istina jer je moguce proci pored dobrog terena hiljadama puta a da ga ne primetite. Srecom u ovom kraju dobrih terena je mnogo tako da onaj ko ima zelju pre ili posle otkrije ih dovoljno. Odlazak u potragu za gljivama vrhunski je dozivljaj i zadovoljstvo cak i u slucaju ako pri tome ostanemo bez ulova jer je dobitak setnja po cistom vazduhu i posmatranju lepote prirode. Za neiskusne pecurkare najbolja je taktika ili da idu u lov sa onima koji imaju iskustva ili da ubrane gljive daju na pregled onima koji ih zaista dobro poznaju, jer kao sto se kaze, sve gljive su jestive, samo neke jednom a neke vise puta.
Narandzasto-zuta levkastog izgleda.Meso ove pecurke je belicaste boje, kompaktno, tvrdo, zilavo. Miris ugodan, vocni, pojedinci kazu da podseca na breskve ili kajsije.
Najcesca je u listopadnim sumama uz bukve i hrastove, gde se na pojedinim mestima moze naci u mahovini u velikim kolicinama. Ona je jedna od najcenjenijih i najboljih vrsta gljiva.
Bukovace imaju svetlo do tamno smedji klobuk, levkastog oblika, u rasponu velicine od 2,5 do 10 cm, s belo - zutim listicima s donje strane. Bukovace imaju delikantan, blag okus s barsunastom teksturom.Veoma je cesta gljiva. Raste na panjevima i zivom listopadnom drvecu, u kasnu jesen i zimi, odnosno od avgusta do novembra.
Jajcara (Blagva) je jestiva gljiva, jedna od najukusnijih, raste u listopadnim, cetinarskim i mesovitim sumama, leti i tokom toplih jesenjih dana. Poznata je i pod imenom blagva, kneginja, knez, rudnjaca. Sesir precnika 8-20 sm, oblo ispupcen, poluloptast, kasnije spljosteniji, gladak, narandzastocrvene boje.Listici zuti, gusti, siroki. Drska bela, pri dnu gomoljasto zadebljana, obavijena belim ovojem. Meso belo, ispod kozice sesira zuto, ugodnog mirisa. .
Smrcak (Morchella) su rod jestivih i vrlo cenjenih pecuraka. Visina 5 do 15cm. Okruglast, valjkasto kupast, uzduzno naboran, smedji sesir. Bjelicasta suplja drska. Nalaze se u prolece u niskoj travi u proredjenim sumama. Ima ih više vrsta i svi su jestivi i nema opasnosti od zamene sa otrovnim gljivama. Posto sadrze termolabilnu halvela kiselinu, koja je toksicna, pre upotrebe smrcke blansirati. Dobri su suseni, kao zacin. .
Vrganj je nasa najpoznatija gljiva. Postoji vise vrsta vrganja. Medjutim nisu svi jestivi. Uglavnom je smedje boje, a moze varirati od svetlo smedje do tamno braon zavisno od vrste. Vrganji imaju debele drske , na preseku imaju belu boju i vrlo prijatan miris. Vrste vrganja koji na presjeku menjaju boju ne treba birati iako sve nisu otrovne. Vrganj raste po sumama , ivicama suma i cesto po livadama uz ivice suma. U toku godine se javljaju vise puta i to u prolece, pocetkom juna zatim leti i u jesen.
Klobuk moze biti od 3 do 7 centimetara sirok, dok visok moze biti i preko 15 centimetara. U starijih primeraka, klobuk poprima oblik zvona. Inace je cela gljiva bele boje, dok stariji primerci na pojedinim delovima mogu biti blago smedje boje. Listici su vrlo gusti te su u ranoj dobi bele boje, a kasnije tamne i pretvaraju se u tecnost nalik na mastilu. Otisak spora je crne boje. Može izrasti i u naseljima, uz puteve, u parkovima, uz reke.